Да се не сети човек да умре
Личности
МИРОСЛАВ - Познат као Мирослав из Жутајци, Роско Ружин и Мирослав Кмет. По рат га једно време звали Стаљин, ал откако смо се скарали с Руси, избегавају људи да га такој називају. Мирослав је јако активан у политику, чува краве и тргује сас јунице.
МИЛЕ - Син на Стојана Тишљера, брат од ујку на Панту Пировину, комшија на Вуле Пљоску. Озбиљан, паметан, ожењен…
ВУЛЕ - Вуле из Блатини, звани Вуленце, још познат и по надимак Пљоска. Раније је бил млого паметан, иш`л неко време у гимназију ал се на пола манул. С`г га највише интересује ракија.
ДАРКО - Дарко из Баџину фамилију, од прошлу годин, од како је почел да носи чакију на врцу, почели га окају Бритвица. Млого је вредан и работан. По месну заједницу се мува већ подоста године и интересује га политика.
ПАНТА - По цело село познат као Панта Живорадов, Панта из Милевини, Панта Пировина… Куде га не сејеш, туј ница. Млого је вредан и млого воли зајебанцију. Ожењен сас Савку из долњу малу.
МИЛИЦА - Из Блатину фамилију, жена на Мику Микића. Муж вој Призетко. Чувају доста стоку, њиве им добре, урабоћене, лојза им убава па нема. У свађу је сас Живку, не мож се гледају.
ЖИВКА - Презиме вој Жикић, жена на Жику из Чавкини, комшије сас Микићи ал не споређују. Затој вој је једина мука да су њојна лојза побоља него на комшије.
РУЖА - Жена на Мирослава из Жутајци. Не бави се с политику кад спи.
БАЛЕ - Работи у матевачку задругу. Раније играл лопту за Матевац ал у тој време никако да победе Врежину. Затој им се с`г свети. Нема откуп гројзе у Врежину, само у Матевац.
Горња Врежина, 1984. Просторија за састанке у задружном дому. С десне стране, полуокренут према публици, један сто, налик на учитељску катедру С леве стране, једна иза друге, три клупе. Две столице са стране. Мирослав и Панта седе иза стола. У првој клупи седе Миле и Дарко. Вуле се раширио у другој клупи.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Кад су испраљали Нишаву
Мирослав Еве, ако смо се сви собрали, отварам овај састанак у месну заједницу. Дневни ред би да одма предложим. Панто, пиши!
(Панта води записник)
Мирослав Прво, извештај од општинску седницу одржану јучер у град. Друго, чистоћа у село са подтачке шодер, шушке, дрва и ђубре, а посебно ће се осврнемо на гробље. Треће, мировно веће, за овуј тачку сам позвал Милицу Блатину и Живку Жикину да ји помиримо ако може. Четврто… Кво је бре Вуле?
Вуле Ништа, овија млого галаме у ходник, чекај малко (одлази и чује се како виче) Идите па окајте на друго место, овдекај састанак! И кво сте толко зачурили!? (Враћа се)
(Панта се нешто замислио)
Мирослав А и ти Панто, кво се мислиш?
Панта Ма сваки пут се чудим што се зове дневни ред кад састанак ноћом.
Мирослав А… Такој се каже… Јел можемо даље?
Панта Може.
Мирослав Ондак ће око осам сати да дојде Бале из Матевац да ни обавести од откуп гројзе.
Панта Е, б`ш ни Бале треба.
Миле Па треба ни. Куј ће ни откупи гројзе?
Панта Малчани!
Миле Оће, и они га уфитиљили па погори од матевачку задругу.
Мирослав Добро бе људи, има време за туј расправу.
Дарко Ајде даље… Да се не одужи, треба јутре порано да се дизам да идем у воденицу.
Мирослав … И као последњу тачку предлажем разно… Јел се слажете? (Сви ћуте) Добро… Панто, ти водиш записник. Пиши… Дневни ред усвојен.
Панта (угризао језик па пише, наглас сриче задњу реч) У-с-в-о-ј-е-н .
Миле А кад ће да распраљамо од путиње и остало?
Мирослав Јел оћеш још нешто да убациш у дневни ред?
Дарко Де бе мани се, такој мож да терамо до јутре.
Миле Али важно је…
Мирослав Ако имамо време.
Дарко Не мож све д`н`с да решимо.
Мирослав Да с`г прејдемо на прву тачку, чистоћа у село.
Миле То је друга тачка, прва је извештај од јучер.
Мирослав А, јес, прво извештај. Као што знате, ја сам јучер у име нашу месну заједницу бил као делегат на туј седницу у општину.
Дарко И какво сте распраљали?
Мирослав Ма ћути, голема зајебанција.
Миле Што бе?
Мирослав С`ћу ви испричам. (Сви пажљиво слушају) Прво смо гласали у вези ђубрарину у град. Цена се подиза сто посто.
Дарко У, ал је поскупело.
Панта Е, па немој да праве ђубре и т`г не скупо.
Мирослав Ондак су ни изнели комунални план. Те овај улица да се попраје рупе, те онај парк да се покоси трава. За нас је важно да су ни одобрили да прудина служи за јавно смеће.
Вуле Значи, од с`г можемо да ју засеремо без проблем.
Миле Де бе, немој се изражаваш.
Вуле Па не ли такој?
Мирослав … Ондак смо усвојили списак делегати за републику. За нашо село је тој Груја из Малче.
Панта Куј бе Груја из Малче?
Миле А бе, Груја, не знаш ли га?
Панта Де бе, како да га знам… У Малче са сваки други човек зове Груја.
Миле Груја бе, из Потеранци, онај што с`г зида кућу при друм.
Панта А, тај.
Миле Дабоме.
Мирослав Е… А ондак се испцувасмо кад поче расправа од комунални развој.
Дарко Што бре?
Мирослав Нека будала оће испраља Нишаву.
Дарко Кве су им тој криве Дрине?
Вуле Ма не бе Дрина, Нишава.
Миле Чекајте бе људи… Ајде… Даље…
Мирослав Кажем ви, дојде јед`н човек, знаје кобајагим неки ђавол, па ни исприча да Нишава треба да се испраји.
Вуле Чекај бе, како да се испраји? Не тој бетонско гвожђе.
Дарко Па нек ју испраљају. Што се ми распраљамо?
Мирослав Како бе што? Оће ју проправе кроз наше баче.
Дарко Кроз наше баче? Де бре, кво лупаш?
Мирослав Ма стварно, кад ви кажем. И твоју ће бачу закаче.
Дарко Леле.
Миле Па кво планирају?
Мирослав Ништа. Да прокопају канал кроз бачиште, од Растуку до Бели брег. И после туј да тече Нишава.
Дарко Е, оће! Знаш ли колко туј има работа да се тој прокопа? Не мож они тој да напраје за сто године.
Мирослав Де, како не може. Ће довезу машинерију… Камијони и багери и булдожери и трактори…
Панта …И комбаји…
Дарко Штоће им комбаји?
Панта Да ти пожњу пировину по бачу.
Дарко Ћути бе ти… Пировина…
Панта Дарко, немој ме називаш…
Мирослав (гледа у правцу Дарка и Панте) Доста бе људи… И кажем ви, ће дотерају машинерију.
Миле Па т`г има да прокопају док кажеш бритва.
Панта Бритвица…
Дарко Ете, што ти с`г мен називаш?
Мирослав (гледа у правцу Панте и Дарка дајући им без речи до знања да прекину па затим наставља) Голема работа ће се отвори.
Вуле Ал ће буде шодер и ситан пес`к, бели свет.
Дарко А кво ће работе сас старо корито?
Мирослав Ништа, још се не зна, ће си остане празно.
Дарко Стварно. Па тој значи да на Симино и код Кнеселца и куде брод нема више вода?
Мирослав Нема.
Дарко Е па тој ти је стварно зајебанција.
Панта Куде ће пецамо кленови кад нема више Нишава код Кнеселца? И куде да се купемо кад Симино пресуши? И куде ће се улива Кутинска река?
Вуле И куде ће газимо реку кад нема више вода на брод?
(Сви га са чуђењем гледају)
Мирослав Ма за рибе и за Кутинску реку не толко критично. Али људи, критично је за мос.
Вуле Што бе?
Мирослав Па, ако измрдну Нишаву, ће ни треба нов мос.
Миле Дабоме.
Дарко Чекај, чекај, чекај… А куј ће све тој да плати?
Мирослав Е, па и ја сам тој питал. Нишава ће се изметне с паре од народни зајам.
Дарко Па зар цела држава собира паре да ми одузну бачу?
Мирослав А за мос мора сами да се снајдемо.
Вуле Како бре да се сами снајдемо? Не тој сл`ба…
Мирослав Кроз самодопринос.
Дарко Е, тој ти је чиста зајебанција. Куј бе тој измисле?
Мирослав Доле у општину.
Дарко Кажи им да иду…
Мирослав Тој сам им и рек`л. И т`г се испцувасмо.
Миле Оћу да кажем… Кажи им да дојду па да ни све објасне. И да се распитају да ли се ми са све тој слажемо.
Панта У праву си.
Вуле Не може тој такој. Неки помочко да ни одврта Нишаву… Ко да је тој поводња.
Дарко И да ни одузима баче.
Вуле И да ни удара по џеп с нови самодопринос. А стари само што је прош`л.
Панта Ако ћемо поштени, од тај стари ти још неси платил последњу рату.
Вуле Па ћу платим, де бе…
Дарко Не, тој не може такој.
Миле Добро се испцувасте… Несте ваљда по овој питање донели никакву одлуку?
Мирослав Несмо. И онеј друге одлуке не важе.
Миле Како тој?
Мирослав Несмо имали кворум.
Вуле Кво?
Мирослав Кворум… Не било довољно присутни.
Вуле Аха, такој…
Миле Значи ни остале одлуке не важе?
Мирослав Не, не важе.
Панта Значи нема поскупљење ђубрарина у град?
Мирослав Нема.
Дарко И нема још да се слободно извози ђубре у прудину?
Вуле Нема слободно, само кришом.
Панта И Јаков из Малче не наш делегат у републику?
Мирослав Не… Куј бе Јаков?
Панта Па онај Малчанин.
Миле Не бе Јаков, Груја.
Панта А, ја се па премето. Пола Малчани се зову Јаков а пола Груја. Дабоме… Груја…
Миле Ма знају они да за самодопринос треба људи да се сагласе.
Мирослав Добро… Следећи пут ћу им кажем… Прво код нас да дојду. Све да испричају. Панто пиши… Нек улегне тој у записник.
Вуле Дабоме… Нек улегне.
Да се не сети човек да умре
Мирослав А с`г следећо питање. Миле, ти си по овуј тачку тел нешто да кажеш.
Миле (устане) Људи, кво ћемо сас дрва?
Вуле С каква бе дрва?
Миле Сас дрва… Знаш какво су дрва? Трупци, грање, лозиње. Свугде по село а нарочито узокол, стоварују људи дрва па си ји там оставе. Не личи тој такој.
Панта Дабоме да не личи… Груби ни село.
Миле Па ондак ђубре… Куде се обрнеш, ђубре на пут. Па клозети поред пут… Смрди па трује.
Панта И тој не личи.
Миле А од шушке да не причам. Куде се окренеш, шушке.
Мирослав Па ајде да се ондак овакој договоримо… Да неки од нас појде кроз село да види где све тој има, па да се поприча с људи… Да ји замоли да приберу.
Миле Кво да ји моли… Да ји опомене!
Панта Тој не лоше такој да уработимо.
Вуле Дабоме.
Миле Јел може?
Вуле Може.
Миле Јел се сви слажете?
Вуле Слажемо се.
Миле Па добро, куј се ондак јавља да пројде кроз село?
(Сви окрећу главу на страну)
Миле Ти Вуле?
(Вуле са нећка)
Дарко Не може Вуле тој да работи, ја се не слажем.
Миле Што бе?
Дарко Како да он други људи опомиње, кад он свој шодер не прибрал?
Вуле Е, па млого ти мука за тај шодер.
Дарко Па га још заградил сас цигле.
Вуле Да се не растура.
Дарко А што људи не мож да проде, тој те б`ш брига.
Миле Стварно бе Вуле, што такој?
Вуле А бе људи, немам место у плац… А шодер… У шифоњер ли да га чувам?
Миле Добро, тој знамо, ал што га не потрошиш?
Вуле Како бе да га потрошим, не тој шићер… Кад купим цимент ћу зидам.
Миле Кво планираш да градиш?
Вуле Е, тој још не знам.
Дарко Ете ти… Што т`г дотерује шодер кад не зна кво оће?
Вуле Ма цигањи ми били дужни за шушке па не могли да плате него дотерали шодер… И кво се па ја теб правдам?
Миле Аааа… Тој су значи циганске шушке на Кулиште.
Мирослав Добро, добро… Оћеш ти Дарко да пројдеш кроз село?
Дарко Ја? Што бе ја?
Мирослав Па реко, кад се не слажеш за Вуле, можда ти оћеш…
Дарко Нећу… Прошли пут кад идо по исто питање, само што не остадо без гаће.
Мирослав Како бре тој?
Дарко Пуштише једни људи куче на мене.
Миле Стварно?
Дарко Кад ти кажем… Па кад ме ћапну за… Овдекај… Па бре сас зуби… Па не могу га откачим.
Миле Е, тој нес`м знал… И кво је после било?
Дарко Не ваља работа… Ицепене ми и горње и дољње гаће… Четири рупе… Од зуби… Па боли, две недеље нес`м мог`л да седнем.
Миле Неси ли бил код доктора?
Дарко Нес`м.
Миле Ау бре, могло се подљути.
Дарко Ма јок. Живка Жикина ми трипут бајала.
Панта А куче?
Дарко Куче липцало после неколко дена… Отрован ми крв.
Мирослав Добро, добро, немој се удаљавамо. Ајде да се договоримо… Ти Панто још неси бил у овуј работу… Иди ти овај пут… Јел може?
Панта Па… (Нећка се) Ајде кад кажете.
Мирослав На крај овуј тачку тел би и ја нешто да кажем од нашо гробље… Јучер пројдо низ гробљански пут. А оно гробље… Урасло у трње, у бурјан, трава га овољила… Споменици се не виде… На све стране некакве артије, па кесе, па пластика од венци, па ондак коцке шићер, парчићи леб и гибаница, коске, покршени тањири, шоље за каву, тегле, вештачко цвеће… Тој је такој нечисто, па, да ме извинеш, засрано… Па смрди… Да се не сети човек да умре!
Панта Стварно да се не сети…
Миле У праву си.
(Тишина)
Мирослав Унеси тој у записник. И да сви размисле кво да работимо по овуј тачку.
Панта (пише, угризао језик, сриче задњи део реченице) … Д-а с-е н-е с-е-т-и д-а у-м-р-е.
Мировно веће
Мирослав Следећа тачка мировно веће. Че да видим куј је у комисију. (Гледа у свеску) Мирослав, значи ја… И куј још? Миле и Дарко. Седните поред мене, овдекај.
(Дарко узме столицу са стране па седне поред Мирослава)
Миле, окни Милицу и Живку да улегну.
Миле (устаје са клупе и излази у ходник) Ајде, с`г сте ви! (Враћа се, узима столицу те седне поред Дарка)
Милица (улази) Добро вече!
Живка Добро вече!
Мирослав (показује им у правцу празне клупе у првом реду) Седните!
(Милица и Живка одлазе до клупе, гледају да седну што даље једна од дуге и избегавају да се гледају)
Миле С`г да испричате све по ред.
Милица (почиње у исто време кад и Живка) Па ете ја…
Миле Чекајте бре, не иде тој такој. Прво једна па друга.
Милица Па знаш, ја…
Живка (истовремено са Милицом) Па ете да ти кажем…
Мирослав А бре жене, глуве ли сте. Једна па друга. Ајде ти прво Милице…
Живка Што па она пред мене?
Мирослав Нема везе, ајде т`г ти прва Живке.
Милица Како па она да започне?
Мирослав Па ми морамо некако да почнемо.
Миле Кво да работимо?
Милица Бацај шкурт.
Миле Кво?
Милица Узни пару па врљи… Па кому се падне.
Миле (тражи новчић по џепу) Дарко, ел имаш ти једну пару?
Дарко Еве.
Миле (показује новчић и објашњава) Добро, кад врљим, ако се овој падне, т`г ће Милица прва.
Живка Како бре све Милица пред мене?
Миле (врти главом у знак негедовања, баца пару и гледа) Живка прва.
Живка Ете, има бог па све види.
Миле Ајде да чујемо.
Живка Ја ћу само једно да ви кажем. Кад после мене овај… Нећу име да вој спомињем да си не каљам уста… Кад она дојде да прича, немој ју слушате… Све што каже л`же. Л`же па маже.
Мирослав Па добро Живке, ал мен још не јасно… Кво је проблем ?
Живка Само ме нешто напада и проноси ме кроза село. Те Живка овој, те Живка оној… Ништа не тачно…
Миле Јел тој све што си тела да кажеш?
Живка Све… За с`г.
Мирослав Милице, кво ти имаш да кажеш?
Милица Кво да ви причам? Ете, видите и сами. Те праји ме да сам оваква те да сам онаква. Те ме праји да л`жем, те ме рани да се цело село чуди…. Она неће каља с уста с моје име…
Живка Ете како л`же… Питај ју јел има сведоци.
Миле Јел може неки да потврди тој што причаш?
Милица Може, наша баба Руска.
Живка Баба Руска не чује ни топ кад пуца. У њину вамилију сви наглувичави.
Миле Јел тој тачно Милице?
Милица (збуњено гледа, види се да није чула шта се прича) Кво?
Миле Ништа, ништа… Ајде даље.
Милица Па још иде по врачке да ми праји мађије… Све ми кокошке излипцаше.
Мирослав Добро, добро. Јел имаш неки доказ?
Милица Имам, како да немам… Оди код мен јутре да се увериш с рођене очи… Нема ни једна кокошка.
Миле Ма ми ти верујемо, ал тој не доказ. Можда сте теј кокошке појели.
Живка Куј бе, они појели кокошке? Они једу сваки д`н само посан пасуљ.
Дарко Па где су ондак кокошке?
Живка Полипцале од штроку… Изеле ји кокошињке.
Милица Јес, ђавола од штроку. Она ји удесила.
Дарко Па јел имаш неки доказ за тој?
Милица Имам, како да немам… Цело село ми је сведок.
Дарко Како тој?
Милица Сви знају да она има зле очи.
Живка Кво имам… Куј тој каже?
Милица И сви знају да ми је прошлу годин осушила дуду и да ни је од њојни очи липцала мачка.
Живка Дуда се осушила што била сушна година а мачка појела трованога поганца.
Милица И још је она крива што ни је крава јалова.
Живка Дабоме… И ја сам ви крива што сте запатили в`шке и што ви пресушил бунар и што ви се голем ора у лојзе почел суши.
Милица Ете, како да она тој знаје… Е па в`шке смо од вас добили… И ваш бунар пресушил још прошлу годин… А за ора у лојзе ме срце боли…
Живка И јел те мило… Јел те мило кад те питам?
Мирослав Добро бре жене… Пол`к… Овдекај смо да ви помиримо.
Милица Куј бе да се мири? Ни у гроб.
Мирослав А ти Живке?
Живка Ма кво има да се мирим? Ја се нес`м свадила па да се мирим.
Милица Е па ни ја се нес`м карала.
Мирослав Добро, доста. Видим да данас нема ништа од вашег помирења. Идите си па ће па да ви позовемо…
(Милица и Живка излазе у исти мах, заглаве се на вратима)
Миле (устаје са столице, враћа се на своје место) Људи, ел вам јасно што се овеј жене скарале?
Мирослав Мен ништа не јасно.
Дарко (устаје, враћа столицу на место и поново седне на клупу у првом реду) Нешто се мислим… Да се тај ора не почел суши од прошлу годин кад сам на Милицу орал лојзе па му покида жиле…
(Сви га гледају)
Тачка разно
Мирослав Е с`г би требал да стигне Бале из Матевац… Дарко, иди погледај јел дош`л.
Дарко (излази па се одмах враћа) Нема га.
Мирослав Нема га? Требал је већ да дојде.
Панта Матевачка посла, зајебанција… Они ће ни откупују гројзе.
Вуле Ма немаш поверење д`н`с у никога.
Мирослав Ондак предлажем да прећемо на последњу тачку: разно. Можда Бале у међувреме дојде.
Панта Оће, ђавола ће дојде.
Мирослав Под тачку разно би да прочитам писмо што смо јучер добили од попа.
Миле Какво писмо?
Мирослав Обавештење од наплату.
Дарко Што па тој шаље на месну заједницу?
Вуле Ми немамо ништа сас цркву.
Дарко Ја њега не пуштам у кућу.
Вуле Јел сте му видели жену? Попадија ипо.
Мирослав Де бе људи… Дошло писмо… Дај да га прочитамо и после ће га окачимо на огласну таблу… Да знаје народ… Нема туј ништа лоше… Јел се слажете?
(Жагор, неразумљива расправа)
Миле Слажемо се.
Мирослав Ете… (Вади писмо и чита) Верници у Горњу Врежину… Ово је обавештење од нове цене.
Дарко Амин.
Мирослав (чита) Светење воду, петнајес иљаде…
Дарко Опа бато!
Мирослав (чита) Задушница, пет иљаде да прочитам поменик, десет иљаде да отпојем.
Вуле Ништа њим не вреди.
Мирослав (чита) Крштење децу, педесет иљаде.
Вуле Што само децу… Има и големи некрштени.
Мирослав (прво гледа у правцу Вулета па затим наставља да чита) Крштење големи људи, седамдесет пет иљаде. Саране, сто иљаде… (Коментарише) Да се не сети човек да умре… (Чита) Парастос, педесет иљаде… Пасуљ и јајца не примам.
Дарко Најел се.
Мирослав (чита) Само паре… Може и у девизе, по црни курс.
Панта Црни попе, ал си поскупел.
Миле Стварно.
Вуле Ја и нећу да светим вишем воду за славу. Колач се мож меси и сас обичну воду.
Миле Може ал кажу да не добро за кућу.
Панта И не добро за поље, за жита, за момурзу, за гројзе…
Мирослав А бе, кад помену гројзе… Бале из Матевац га још нема… Дарко, искочи па да видиш.
Дарко (Излази)
Миле Ја би у међувреме још нешто да питам…
Дарко (Улази) Бале неће дојде.
Панта Кво ти ја реко?
Дарко Кажу пукла му гума у Суводол, видели га људи из аутобус.
Панта Намештаљка.
Вуле Превара.
Панта Тија Матевчани…
Мирослав Ондак да затворимо састанак… Панто, јел си све записал?
Панта Нес`м.
Мирослав Па пиши, кво чекаш… И јел има још неки нешто да пита.
Миле Ја би још да питам… За доњолојзански пут… С`г је важно да се договоримо…
Крава
Ружа (улази успаничена) Мирославе… Крава!
Мирослав Кво крава?
Ружа Крава! Дом!
Мирослав Па знам да је дом… Не у бифе.
Ружа Крава!
Мирослав Де бе жено, кво је с краву?
Дарко Дај шићер и воду!
Вуле (вади из џепа пљоску с ракијом па нуди Ружи) Де, гуни малко, одма ће ти буде боље.
Миле Тетка Ружо, кво је с краву?
Ружа Тели се!
Мирослав Леле! Еве идем… Људи, готов састанак.
Миле А доњолојзански пут?
Мирослав Куј пут? Други пут… Тој мож да чека… Крава не чека!
(Сви осим Панте хаотично напуштају просторију)
Матевачка посла
(Панта остаје да заврши записник, поново прегризао језик, пише. Одједном зазвони телефон)
Панта Да, ало… Сас Панту… Куј је тој? Ништа се не чује… Куј? Мирослав… Ало… Куј Мирослав? Председник у месну заједницу… У коју бе заједницу? У нашу… (Озари се од среће, одједном му је све јасно) Мирославе… Ти ли си? Па што не кажеш?
Бале (улази у просторију) Добро вече!
Панта (показује му руком да ћути, наставља телефонски разговор) И како је с краву? Отелила се. Е, нек ти је са срећу… Мушко! У, ал ће га печемо
Бале (покушава пантомимом да успостави контакт с Пантом)
Панта (Балету) А бе, чекај… (Мирославу) И зовеш ме преко телефон да ми кажеш за теле… Кво? А, тел си још да провериш јел дош`л Бале Матевчанин…
Бале Слушај…
Панта (показује му руком да ћути, наставља разговор с Мирославом) Не дош`л. Кво сам ти рек`л? Неће Матевчанин да дојде… Чиста зајебанција… Ти се још надаш ће дојде? Оће… Да се кладимо да неће…
Бале Слушај, ја сам…
Панта (Мирославу) Чекај малко… (Балету) А бе човече, што си досадан… Јел не видиш да разговарам… Де искочи у ходник и сачекај да завршим (Спушта слушалицу поред телефона и гура Балета у правцу ходника)
Бале Али, ја сам…
Панта (очито на ивици стрпљења, још увек гура Балета) У ходник! И немој да улегнеш док те не окнем. (Враћа се, поново узима слушалицу) Еве ме па… Ма нека будала… Значи оћеш да се кладиш. Важи, у гајбу пиво да Матевчанин неће дојде… Договорено… Е па б`ш ћу сачекам још пола сат. (Спушта слушалицу, седи за столом, завршава записник. Онда гледа на сат. Одједном се сети да човек чека у ходнику, одлази да га позове) Ајде, с`г мож да улегнеш… Кажи.
Бале Ја сам Бале.
Панта А ја сам Панта.
Бале Бале из Матевац.
Панта Панта из Врежину… (Одједном му све постаје јасно) Куј Бале? Из куј Матевац?
Бале Бале Чарапин из Горњи Матевац. Требало ја да вас обавестим о откупу грожђа.
Панта Бале… Па што одма не каза него ме претупа да се кладим с Мирослава?
Бале Ја све време покушавам.
Панта Покушаваш… И кво тражиш овдекај? Што не лепиш гуму у Суводол?
Бале Што да лепим кад имам резервни точак?
Панта Твој резервни точак ме кошта целу гајбу пиво.
Бале Па шта сад да радим?
Панта Ви Матевчани сте ми млого загуљени. Кад ви чекамо, вас ви нема… Кад се кладимо да неће дојдете, ви се појавите… Каква ви је тој работа? И како да има човек поверење?
Бале Па шта сад?
Панта Ништа, иди си дом па дојди други пут… На воз. Барем ћу знам колко касниш.
Бале (излази)
Панта (стоји окренут публици, негодује. Телефон звони, Панта подиже слушалицу) Ало… Ало… Куј? Мирославе, ти си… Ало… Слушај… Ма јок… Ништа те не чујем… (Подиже глас) Ништа те не чујем! (Тресне слушалицу, обраћа се публици) Цела гајба…
(Завеса)
[Горња Врежина 1988 – Bergen op Zoom, Holandija 2001 ]
